Galerija

Маса и густина

Ova galerija sadrži 7 fotografija.

Основна мерна јединица је kg/. Дозвољена је и g/cm3. 1g/cm3 = 1000 kg/m3 Како се одређује густина чврстог тела? Како се одређује густина течности? Задаци: a) -У чаши масе 75г налази се 250г воде. Наведи тегове у које би требало … Nastavite sa čitanjem

Rate this:

Маса и тежина-утврђивање

  1. Маса воза је 33t. Изратити ову масу у kg.
  2. 55g изразити у mg, kg. Масу од 15750mg изразити у грамима и килограмима.
  3. У корпу масе 350g стави се 1.5kg јабука. Колике су маса и тежина корпе са јабукама?
  4. Тежина аутомобила са путницима у њему је 12262,5N. Колика је маса аутомобила са путницима? Израчунај масу празног аутомобила  ако се зна да је она 4 пута већа од масе свих путника.
  5. Пре полетања измерена маса астронаута је износила 90kg. Колика је маса астронаута у космичком броду стационаираном на месецу? Да ли ћему се маса променити ако изађе из брода? Колика је тежина астронаута на земљи?
  6. На полици у остави стоје три тегле. Свака од њих има масу 300g и напуњена је са 700g џема. Коликом укупном тежином делују на полицу? Мaса целофана и гумоце са којим су тегле затворене је занемарљива. G=9.81N/kg
  7. Када се о опругу обеси тег тежине 20 N, издуежње је 10cm. Ако се о исту опругу обеси гвоздени тег издужење ће бити 4cm. Колика је маса гвозденог тега?

Pojam srednje vrednosti i greške merenja

Upoznaćemo se sa pojmovima  srednje vrednosti, greške merenja.

PONOVITI

Šta je fizička veličina?

Veličine koja karakteriše  fizičke osobine materije ili fizičku pojavu naziva se FIZIČKA VELIČINA.

Šta znači izmeriti fizičku veličinu?

Izmeriti fizičku veličinu značu uporediti je sa izabranom jedinicom mere, etalonom ili standardom

Šta su merila?

Merila su sprave pomoću kojih neposrednim upoređivanjem određujemo brojnu vrednost fizičke veličine.

Navedi merila:

Metarska traka, lenjir, termometar…

 

  1. Šta je rezultat svakog merenja?

Rezutat svakog merenja je brojna vrednost merene veličine izražena u odgovarajućim mernim jedinicama.

  1. Kako bi smo mogli da definišemo merenje?

Merenje je postupak kojim se određuju brojne vrednosti fizičkih veličina izraženih u odgovarajućim jedinicama.

  1. Da li su dobijene vrednosti f.v. apsolutno tačne?

Nisu, zato što merni instrumenti nisu savršeni i zato što onaj koji meri pravi greške. Priroda merenja je takva da izmerena veličina ne može da bude apsolutno tačna.

  1. Šta se radi da bi se dobija što tačnija vrednost izmerene veličine?

Veličine se mere više puta, i izračunava se njihova srednja vrednost. Određivanjem srednje vrednosti, rezultat merenja se približava tačnoj vrednosti. Na ovaj način se smanjuje greška merenja.

  1. Primer:
Učenik Dužina radnog stola izražena u mm
1. učenik 952
2. učenik 949
3. učenik 955
4. učenik 958
5. učenik 956

 

Kada imamo rezultate ponovljenih merenja, uvek se pitamo ko je u pravu, tj. ko je tačno izmerio dužinu stola. Međutim, pravo pitanje je ko je najtačnije izmerio, tj. ko je napravio najmanju grešku merenja?

Svi su u pravu, a najtačnije merenje se određuje aritmetičkom sredinom svih merenja.

Srednja vrednost merenja je:

L = [l1 + l2 + l3 + l4 + l5] / 5 = 954mm

Kako se dobija tačniji rezultat?

Povećanjem broja merenja!

  1. Šta je APSOLUTNA greška merenja?

Odstupanje pojedinih rezultata merenja od srednje vrednosti, naziva se APSOLUTNA greška merenja.

Apsolutna greška pokazuje za koliko se izmerena vrednost razlikuje od srednje vrednosti.

Učenik Dužina radnog stola izražena u mm
1. učenik Δa = asr – a =  954 – 952 = 2mm
2. učenik Δa = asr – a = 954 – 949 = 5mm
3. učenik Δa = asr – a = 955 – 954 = 1mm
4. učenik Δa = asr – a = 958 – 954 = 4mm
5. učenik Δa = asr – a = 956 – 954 = 2mm

 

Šta se primećuje u tabeli?

Primećuje se da se jednom od srednje vrednosti oduzima izmerena vrednost , a nekada obrnuto. Razlog za to je da je potrebno utvrditi za koliko se ove dve vrednosti razlikuju!

Kada se odrede srednje vrednosti i apsolutne greške merenja, zapisujemo REZULTAT merenja:

A  =  asr +- Δa =  954 + – 5mm

Uvek za apsolutnu grešku merenja uzimamo najveća apsolutna greška.

  1. Da li je ova apsolutna greška mala ili velika?

Radi procene veličine apsolutne greške, ona se mora uporediti sa izmerenom vrednošću

Na taj način dobijamo RELATIVNU grešku merenja, koja predstavlja odnos apsolutne greške i srednje vrednosti merenja.

 

δa = Δa / asr = 5mm / 954 mm = 0.005

Ako je relativna greška manja od   0.1, smatra se da je merenje bilo korektno!

Sve ovo možete pogledati u prezentaciji Rezultat i greske merenja, sa drugačijim primerom.

Мерење времена

ПОНОВИТИ:

  1. Навести основне физичке величине, њихове  ознаке, основне јединице и њихове ознаке.
  2. Чиме се мере дужина, површина и запремина?

МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА

Људи су од давнина имали потребу да мере време. Небеска тела су им представљала основи помоћу које су одређивали трајање сезона, месеца, година итд. Пре 5000 година Сумерци који су живели у долини Еуфрата и Тигра имали су календар који је поделио годину на 12 месеци, који су трајали по 30 дана и дане који су били подељени на 12 периода. Сваки период је трајао по 2 данашња сата и сваки овај део је био подељен на 30 делова који су трајали по 4 данашња минута.

  1. Шта је димензија?
  • димензија је бројна вредност нечега у одређеном правцу (нпр. висина  зграде)
  • особина на основу које се могу упоређивати тела-једна зграда је нижа од суседне
  • једна од три Декартове координате-x, y, z.
  • пропорција-зграда је огромних димензија

итд.

  1. Нас интересује димензија која се односи на време. Која је осовна јединица за  време?
  2. Чиме се одређују бројне вредности основне јединице?

Основне јединице се тачно одређују  одговарајућим стандардима или еталонима. Еталон неке јединице је физичко тело које има строго одређену вредност те физичке величине. Јединица за време је одређена еталоном секунде.

Иако интуитивно осећамо време, ипак нас мучи питање шта је заправо време?

Детаљније  можете видети у презентацији Merenje vremena.

Ако вас интересује погледајте какав увид у  време су имали Њутн и Ајнштајн.

Мерење дужине и запремине

Упознаћемо се са појмовима  димензије и мерења дужине и запремине.

Поновити:

  1. Шта је физичка величина?

Величине која карактерише  физичке особине материје или физичку појаву назива се ФИЗИЧКА ВЕЛИЧИНА.

  1. Шта је међународни систем мера?

Међународни систем мера је универзални и јединствени систем мера заснован на сисзему метар-килограм-секунд систему. Овакав какав је данас, познат је од 11. генералне конференције за тегове и мере одржене у Паризу 1960. године, с једном изменом која је унета !971. године, а то је јединица заколичинеу супстанције, мол.

  1. Навести основне физичке величине, нјихове називе, ознаке, основне јединице и њихове ознаке.
  2. За различита тела кажемо да имају дужину, висину, деблјину, дубину и сл. Како се једном речју називају све наведене особине?

Дужина, висина, дебљина, дубина и сл. називају се ДИМЕНЗИЈЕ.

  1. Шта је димензија?

Димензија је бројна вредност дужине, висине, ширине у одређеном правцу-висина  зграде особина на основу које се могу упоређивати тела-једна зграда је нижа од суседнеједна од три Декартове координате-x, y, z.  Пропорција-зграда је огромних димензија итд. Нас интересује димензија која се односи на дужину и везана је за Декартов координатни систем.

  1. Која је осовна јединица за дужину?

Основна јединица за дужину је метар, 1m.

  1. Чиме се одређују бројне вредности основне јединице?

Основне јединице се тачно одређују  одговарајућим стандардима или еталонима. Еталон неке јединице је физичко тело које има строго одређену вредност те физичке величине.

  1. Шта је један метар?

Један метар је растојање између две црте на платинско-иридијумском праметру или еталону.

1960. године еталон метра је дефинисан као 1 650 763.73 део таласне дужине наранџасто-црвене линије спектра изотопа криптона 86.

1981. еталон метра је редефинисан као растојање које светлост пређе за временски интервал од 1/299 792 458 дела секунде у вакууму.

  1. У пракси постоје јединице за дужину које су мање и веће од метра.

Kilometar 1km = 1000m

1dm = 0.1m

1cm = 0.01m

1mm = 0.001m

  1. Када има смисла користити километре, а када центиметре, милиметре итд.?
  2. Која мерила се користе за мерење дужине?

Лењир, мерна летва, мерна трака итд.

  1. Да ли знате неки мерни инструмент за мерење дужине?

Ласер.

  1. Како се дефинише површина у математици?

Површина је дводимензионални отисак предмета.

  1. Да ли можемо да измеримо површину?

Не.

  1. На шта се своди одређивање површине?

Код правоугаоника се одређивање површине своди на мерење дужина његових страница и рачунање производа. Код лопте се своди на мерење дужине полупречника и рачунање производа 4πr2.

Јединица  у SI за шповршину је један квадратни метар, 1m2. (1km2 = 1 000 000 m2, 1dm2 = 0.01 m2, 1cm2 = 0.0001 m2, 1mm2 = 0.000001 m2 )

03 Merila i instrumenti

04 Merenje duzine

Одређивање запремине тела правилног геометријског облика своди де такође намерење дужине.

Примери: коцка, лопта итд.

  1. Јединица за запремину у Међ. Сист. Је 1 m3.    Веће јединице се готово не срећу у праксим, а мање су 1dm3 = 0.001m3 и1cm3 = 0.000001m

Kubni decimetar se naziva i litar 1l = 1dm3.

  1. Запремнина се мери мензуром. Мензура је цилиндрични суд на чијем зиду се налази скала са подеоцима најчешће у кубним центиметрима или литрима.

Кликом на слику отворићете линк на коме можете да израчунате запремину задате коцке/квадра и да коцку/квадар направите на основу задате шеме.

Capture.PNGcubes

06 Merenje zapremine

ДОМАЋИ

Мензуром може да се мери и запремина чврстог тела? Како?

Osnovne i izvedene fizičke veličine i njihove jedinice. Međunarodni sistem mera

Upoznaćemo se sa pojmovima  fizičkih veličina, njihovih jedinica i međunarodnim sistemom mera

Da li smo se u proteklom polugodištu sreli sa nekim fizičkim veličinama i njihovim jedinicama?

Koje fizičke veličine smo upoznali do sada i koje su njihov osnovne jedinice?

Upoznali smo se sa brzinom, pređenim putem, vremenom i silom. Njihove osnovne jedinice su m/s, m, t, i N.

Fizika je ekzaktna nauka, što znači da se izražava jezikom matematike i da tačno i precizno određuje vrednosti fizičkih veličina kojima opisuje fizičke pojave. Međutim, merenje nije vezano samo za određivanje vrednosti fizičkih veličina, jer nas merenje okružuje u svakodnevnom životu…Dakle, čas traje uvek 45min, bez obzira na to što je ponekada mnogo duži, jer je dosadan….

Bez obzira što smo često nesvesni različitih vrsta merenja koje nas okružuju, nije tako lako nešto pravilno izmeriti. Šta i kako se meri, saznaćemo u ovoj oblasti.

U svakodnevnom životu nas okružuju fizička tela i fizičke pojave. I fizička tela i fizičke pojave imaju odgovarajuća svojstva ili osobine. Neke osobine su karakteristike same supstancije od koje su tela sačinjena.

Navesti primere osobina fizičkih tela i fizičkih pojava.

Čovek ima visinu, masu, težinu, soliter ima visinu, ulje ima gustinu, vetar ima brzinu….

Na osnovu ovih primera možemo da zaključimo da se veličine koje  karakterišu  fizičke osobine materije ili fizičku pojavu nazivaju FIZIČKE VELIČINE.

Da bi fizičke veličine mogli upoređivati, moramo ih meriti. Sve dok ih ne merimo, nemamo tačno, već samo približno ili gubo poređenje.

Primer: masa dvoje ljudi je na osnovu slobodne procene ppribližno jednaka, ali da li je i koliko, ne zanmo dok ljudi ne izmere svoje mase. Kada ih izmere iz poređenja sledi egzaktan zaključak.

Šta se sve meri?

Brzina kretanja automobila, telesna temperatura, masa namirnica, utrošak električne energije itd.

Šta se podrazumeva pod merenjem fizičkih veličine?

Pod merenjem fizičkih veličina podrazumeva se njihovo upoređivanje.

Ne mogu se upoređivati bilo koje fizičke večičine, recimo dužina i temperatura, već samo one koje su istorodne.

Ali, kada se meri, postavlja se pitanje s čim se osobina merenog tela upoređuje?

Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa usvojenom jedinicom mere te veličine. Merenjem se određuje koliko je puta veličina koja se meri veća ili manja od usvojene jedinice mere.

Za usvojene fizičke veličine potrebno je prvo utvrditi jedinice mera tih   veličina , a zatim odabrati pogodno sredstvo za izvođenje poređenja. Ta sredstva nazivamo merila ( za direktno upoređivanje) ili merni instrumenti (za idirektno određivanje nekim tehničkim ili računskim postupkom).

Da bi se olakšalo upređivanje različitih sistema mernih jedinica koje su vekovima i milenijumima bile u upotrebi kod različitih naroda, usvojen je Međunarodni sistem veličina i jedinica , SI-Le Systeme International. Njegovim usvajanjem postignuto je jedinstvo mera u čitavom svetu.

Ovim sistemom mera je utvrđeno da je za tumačenje svih pojava u prirodi dovoljno koristiti sedam fizičkih veličina: dužina, masa, vreme, temperatura, jačina el. Struje, jačina svetlosti i količina susptancije.

Sve ostale fizičke veličine definisane su pomoću ovih.

Primeri: površina i zapremina su definisane preko dužine., brzina je definisana preko pređenog puta i vremena…

Istim dogovorom usvojene u i jedinice za osnovne fizičke veličine, koje se nazivaju osnovne jedinice. One su tačno odrenjene standardima ili etalonima. Etalon neke jedinice je fizičko telo koje ima strogo određenu vrednost te fizičke veličine.

Sve ostale fizičke veličine koje se definišu preko osnovnih, nazivaju se izvedene.

Pogledajte dve prezentacije, ko je će vas na interesantan način provesti kroz ovu temu.

MERENJE

01 Fizicke velicine i njihove jedinice

MEĐUNARODNI SISTEM MERA

02 Medunarodni sistem jedinica

Domaći  zadatak

Koja merila korisitite kod kuće? Navesti merila i fizičke veličine koje se mere.

Sila teže i težina tela

Sila teže

Kada govorimo o sili teže, mislimo na gravitacionu interakciju Zemlje i tela koje se nalazi na njenoj površini ili u njenoj blizini.

(privlačna sila između Zemlje i tela na površini Zemlje, tj. Zemljinih veštačkih satelita i Meseca)

Sila kojom Zemlja privlači tela na njenoj površini i blizini, naziva se sila zemline teže. Istovremeno, tela privlače Zemlju silom koja je istog pravca i inteziteta, ali je suprotnog smera.

Kako tela sa kojima Zemlja interaguje imaju zanemarljivu malu masu u odnosu na masu Zemlje, umesto da kažemo uzajamno privlačenje, mi kažemo da Zemlja privlači tela, tj. da na tela deluje samo sila zemljine teže. Moramo pri tome imati na umu da svesno zanemarujemo jednu silu, iako ona postoji i deluje na opisani način.

Kako dva  tela interaguju gravitacionom silim, možete pogledati, pregledati i umešati se sa svojom intervenciojm u Gravitacionoj laboratoriji..

Uočite tela, njihove trenutne mase, vrednost sila kojima interaguju, kao i pravac i smer datih sila.

Klizačima menjajte vrednost mase tela i posmatrajte šta se dešava sa intenzitetom, pravcem i smerom sila interakcije.

Približavajte i udaljavajte mišem tela i posmatrajte šta se dešava sa intenziteteom, pravcemi smerom sila interakcije.

Opišite šta ste radili i napišite zaključak.

Da bi ste ušli u Gravlab, kliknite na slliku dole.

Težina tela

Pod dejstvomzemljine teže sva tela pritiskaju podlogu koja ih sprečava da padaju, zatežu konac o koji su obešene i slično.

Sila kojom telo, pod dejstvom Zemljine teže, deluje na horizontalnu podlogu ili zateže konac o koji je obešeno naziva se težina tela.

Treba razlikovati težinu tela od sile Zemljine teže.

Sila teže i težina tela imaju isti intenzitet, pravac i smer ali nemaju istu napadnu tačku. Napadna tačka sile teže nalazi se u tački tela koja se naziva težište ( na slici tačka S) dok težina tela deluje na tačku oslonca ili vešanja.

Težina tela je fizička veličina, najčešće se obeležava sa Q.
Jedinica za težinu u Medjunarodnom sistemu jedinica jeste njutn (N).

Pogledajte prezentaciju Sila zemljine teze i tezina tela

Мерење силе динамометром

Упознаћемо се са динамометром, справом за мерење силе.

Навести врста силa које знаш:

Гравитациона, магнетна, електрична, еластична и сила трења.

Шта је еластична сила?

Сила еластичности је мера узајамног деловања тела при којем настаје деформација тела и која делује увек супротно од силе која је извршила деформацију.  Сила еластичности је утолико већа уколико је већа сила која је изазвала деформацију.

Навести пример за деловање силе еластичности:

Опруга.

Ако је сила мера узајамног дејства, како се та мера одређује или како се сила практично мери и којим справама?

Справе за мерење силе називају се динамометри.

Реч динамометар потиче од грчке речи dinamis што значи сила и metreo што значи мерим.

Мерење силе динамометром засновано је на својству еластичних опруга, јер је сила еластичности опруге утолико  већа колико је већа њена деформација.

Који је принцип мерења силе динамометром?

Принцип мерења силе динамометром представљен је на слици

                                                                                                                                         Колико пута се повећа јачине силе (а то је тежина тега), толико пута се повећа и издужење опруге.

 Каже се и овако:

Издужење опруге је управо сразмерно јачини силе која изаз ва деформацију

Динамометар се састоји од еластичне опруге поред које је причвршћена скала. Када се делује одређеном силом на динамометар, као на доњој слици, еластична опруга се издужи и на скали се очита вредност јачине те силе. Када је динамометар у усправном положају, меру тежину тела. Међутим, динамометар може да буде и у хоризонталном положају, ако мери јачину електричне , мегнетне или неке друге силе.

Погледајте презентацију за детаљније објашњење истезања опруге под деловањем силе.

04 Merenje sile dinamometrom

Притисак у течностима и гасовима; Паскалов закон

Упознаћемо се са појмовима притиска у течности и гасовима.

Шта је притисак?
Која је основна јединица за притисак?
Које су мање и веће јединице од паскала?
Које се јединице још користе осим паскала?
Како се притисак преноси кроз чврста тела?

Паскалов оглед

На шупљу металну или стаклену лопту причвршћена је цев са клипом. Лопта има узане отворе са разних страна: Када се лопта и цев напуне водом, па се делује извесном силом на клип, вода истиче у једнаким млазевима кроз све отворе.

Овај оглед је први извео Паскал и по њему је назван Паскалов оглед.

Паскалов закон

На основу овог огледа Паскал је формулисао закон, који је добио име по њему:

Спољашњи притисак који делује на затворене течности и гасове преноси се подједнако у свим правцима.

p1Demonstracija Paskalovog ogleda

Притисак у течностима и гасовима израчунава се као и код чврстих тела: p=F/S
Хидраулична машина

Паскал је извео оглед помоћу суда са два клипа. Један од њих имао је 100 пута већу додирну површину  са течношћу, односно толико пута већу површину попречног пресека од другог. Када се на мањи клип делује неком силом надоле, већи клип се помера нагоре Да би се већи клип задржао на њега се мора деловати 100 пута већом силом, јер је толико пута већа његова површина.

P1=F1/S1      p2=F2/S2

На основу Паскаловог закона, у стању равнотеже, биће:

p1=p2   F1/S1=F2/S2  одакле следи да је F2/F1=S2/S1

Интензитети сила на клиповима односе се као површине попречних пресека клипова.

Паскаловим законом се објашњава рад хидрауличних машина као што су хидрауличне пресе, кочнице, дизалице итд.

Хидраулична преса

Хидраулична преса на слици служи за обликовање предмета од лима (да ли сте се некад запитали како се прави лавор), шасија за аутомобиле и машине, итд.

На слици је приказана хидраулична преса.

p2

Објасните како ради. Где се налази предмет који се обрађује?

Хидраулична дизалица

Хидраулична дизалица је, као што јој само име каже, намењена дизању терета.

Сигурно сте је видели у аутомеханичарским радионицама.

dizalica

Хидрауличне кочнице

p3

Објасните како раде хидрауличне кочнице. Где возач притиска папучицу кочнице?

Који део на овој шеми се окреће кад се аутомобил креће?

Како аутомобил заправо кочи? Има ли то неке везе са силом трења?

Ако има, онда реците где у механизму приказаном на слици долази до трења?

Чему служе опруге приказане на слици? Пронађите их. Шта ће бити са опругама кад возач притисне кочницу, а шта кад је пусти? Каква је то деформација?

Као што видите само на овом примеру можемо поновити добар део градива из 6. разреда.

Пример

Колики је притисак у течности хидрауличне машине са слике, ако је F2=150N, а површина попречног пресека мањег клипа S2=10 cm2? Колика је тада сила која помера већи клип, ако је површина попречног пресека тог клипа S1=60 cm2?  F1=900N

Паскал

Француски математичар, физичар и филозоф. Био је син математичара и чудо од детета. Већ са 16 година написао је своју прву расправу из математике. Blaise Pascal

(1623 – 1662) Паскалова машина за рачунање

1642 – 1644. године је, како би помогао свом оцу, конструисао први механички уређај за сабирање и одузимање бројева.

Имао је само 21 годину кад је завршио уређај!

Презентација Притисак у течностима и гасовима;Паскалов закон

Задаци:

  1. Изразити у паскалима притисак од 6,2kPa, 3/4kPa, 0,03MPa, 4/5Mpa.
  2. Дно сандука има облик правоугаоника страница 1m и 60cm. Колики притисак врши сандук на под, ако је маса сандука 122.3kg?
  3. Површина већег клипа хидрауличне машине је 1о пута већа од површине мањег клипа. Може ли човек тежине 981N, ако стане на мањи клип, подићи аутомобил масе 950kg који је постављен на већи клип?
  4. Гвоздено тело облика квадра,  страница 50, 30 и 5cm једном својом сраном лежи на поду. Која је то страна ако је притисак тела на под 38259Pa. Користити таблицу густина.
  5.  Дечак масе 50 kg стоји на снегу. Површина његових стопала је 320cm2. За колико ће се променити притисак дечака на снег, ако он стане на скије укупне површине 4500cm2? Колико износи та промена у процентима?
  6. ЗАмислимо да се на једном клипу џиновске хидрауличне машине, чија површина износи 35 ари, налази плави кит. Који је најмањи број слонова који би морали да стану на други клип х.м. да би подигли кита, ако је површина другог клипа 3,5 ари? Колика би требао да бде површина другог клипа да би један слон успео да подигне кита? Маса плавог кита је 17500kg, а маса слона је 5000kg.

Pritisak

Поновити:

Шта је сила?

Сила је мера узајамног деловања два или више тела.

Која је основна јединица за силу?

Основна јединица за силу је њутн.

Шта је површина?

Површина је део дводимезионалног простора који заузима отисак неког тела.

Која је основна јединица за површину?

Квадратни метар.

После тежине, масе и густине, настављамо да се бавимо физичким величинама које су део нашег свакодневног исуства, стим што им приписујемо конкретна својства, користећи физичке законе и математику.

Која је ваша прва асоцијација на реч притисак?

ПРИМЕРИ

Да ли постоји ситуација у којој ваше тело не трпи никакав притисак?

Ваздух врши притисак на тело…

Претпоставимо да имамо два ваљка, дрвени и гвоздени ваљак, једнаких основа и висина, а различитих маса. Да ли ће ова два ваљка, “пропасти“ до једнаких или различитих дубина у песак?

Пропашће до различитих дубина. Размислити зашто?

Претпоставимо да се два дечака истих маса крећу по снегу, један у ципелам, а други на скијама.  Који од њих ће оставити дубље трагове у снегу?

Дубље трагове у снегу оставиће дечак у ципелама. Размислити зашто?

Зато што је притисак на подлогу различит.

Како знамо да притисак постоји?

Тако што иза тела остају трагови.

Како знамо да је притисак рaзличит?

Тако што су дубине трагова, тј. Отисака у песку и снегу, различите.

Како се сила распоређује на већу површину, притисак тела на подлогу је мањи, а ако је површина мања, иста сила ће вршити већи притисак на исту површину.

Из ових примера се види, да се мора водити рачуна о јачини силе, правцу деловања силе и о величини површине  на коју сила делује. Зато је уведена нова физичка величина, која се назива ПРИТИСАК.

ПРИТИСАК ЈЕ БРОЈНО ЈЕДНАК ИНТЕНЗИТЕТУ СИЛЕ КОЈА ДЕЛУЈЕ НОРМАЛНО НА ЈЕДИНИЦУ ПОВРШИНЕ КОЈУ ПРИТИСКА.

Ако сила расте, расте и притисак. Ако додирна поврина расте, за исту вредност силе, притисак опада.

Ако силу означимо са F, а површину на коју делује сила S, онда је притисак:

p = F/S

Ако сила јединичног интензитета, 1N, делује на јединичну површину, 1m2, онда следи да је јединица за притисак 1 N/m2. Ова јединица се назива паскал и означава се са Pа.

                                                                                    1Pa = 1 N/m2

Притисак – ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Домаћи  задатак

Објаснити зашто теренска возила имају широке гуме?

Blaise Pascal  (19 June 1623 – 19 August 1662)